Čula sam jednu veoma poučnu basnu, koja mi je otkrila suštinu moga života, i razlog mog istinskog opredeljenja.
Basna glasi ovako.
Sedi zeka u šumi i nešto piše… Naiđe tuda jedna lisica i upita ga: „Šta to pišeš zeko?“. „Doktorsku disertaciju!“- odgovori on. „A šta ti je tema?“- upita ga lisica. „Kako odrati lisicu“- odgovori zeka. “Idiote jedan, kako se usuđuješ?“ – poviče lisica, uhvati zeku i odvuče ga u grmlje, iz kojeg se potom začuše krici.
Zeka potom izađe iz grmlja i nastavi da piše… Malo kasnije naiđe tuda i vuk. „Šta to pišeš?“ – upita vuk. „Doktorsku disertaciju!“ „ A o čemu?“. „Kako odrati vuka?“. „Kako se usuđuješ?“ – zaurla sada vuk, pa i on odvuče zeku u grmlje.
Ponovo su se čuli krici, a onda se sve umiri. Izađe zec iz grmlja, a sa njim i meda koji mu reče tapšući ga po ramenu: „Jesi li video zeko? Nije važno šta ti je tema, važno je, ko ti je mentor!“
Basna mi se veoma dopala, i ozarila smeškom moje lice. Oduševio me zaključak o važnosti mentora. Shvatila sam u momentu da je moj mentor oduvek bio i jeste ljubav. Radi toga sam uvek osećala zadovoljstvo i spokoj u duši.
Moja ljubav je oduvek bila usmerena prema svemu što postoji, a i sebe sam volela. Volim što je moj mentor ljubav.
BOG JE LJUBAV. Bog i njegova BEZUSLOVNA ljubav prema svima nama, i ljubav koju je utkao u mene i moj duh daju mi životnu energiju i smisao postojanja.
U viziji, misiji i ciljevima Ministarstva Ljubavi sam ponovo pronašla sebe i potvrdu svoga mentorstva.
S ljubavlju,
Dušanka Gnjatić
duska.gnjatic@gmail.com