Скочи на садржај

Hormon Ljubavi

Hormon Ljubavi

Prof. dr Vuk Stambolović

Beograd, Republika Srbija

Sažetak rada:

Hormon Ljubavi je pre svega važan za porođaj, za dojenje i za razvoj privrženosti između majke i novorođenčeta.

Drugim svojim uticajima Hormon Ljubavi deluje i na žene i na muškarce s tim što su kod žena, zbog specifične povezanosti sa estrogenom, njegovi efekti više izraženi i duže traju.

Hormon Ljubavi stimuliše razvoj različitih kvaliteta ljudske međusobne povezanosti, vodi dinamiku autonomnog nervnog sistema ka stanju smirenosti, a stimuliše i razne vidove pro-socijalnog ponašanja.

Zahvaljujući tome Hormon Ljubavi stimuliše i razvoj ne samo dobrog fizičkog zdravlja nego i psihičkog i socijalnog blagostanja kao što je to pokazalo istraživanje obavljeno u varošici Rozeto u SAD.

Stoga je od ključne važnosti činjenica da je na osnovu niza istraživanja utvrđeno da čovek, najčešće putem otvorenosti za razne modalitete bliskosti, može sam da pokreće blagotvorno dejstvo Hormona Ljubavi.

Rad:

Hormon Ljubavi, kao dar Prirode, prati ljudsko biće još od intrauterinog doba, ali u punoj meri na raspolaganju nam je svima već od samog momenta rođenja.

Pri tom, Hormon Ljubavi ne deluje izolovano. Izrečeno tehničkim jezikom, deluje obično udruženo, u specifičnoj hormonskoj mešavini.1 No, kada je u pitanju osećaj različitih modaliteta „Volim“ , Hormon Ljubavi – poznat još i kao oksitocin2 – zauzima glavno mesto.

Tradicionalno, Hormon Ljubavi se smatrao ženskim hormonom. Pre svega zbog toga što je blisko povezan sa rađanjem, dojenjem i materinskim ponašanjem.

Naime, već tokom trudnoće, pojačanom sekrecijom u hipotalamusu i ubacivanjem u krvotok preko hipofize, ali i direktno, preko dugih i kratkih nervnih vlakana (aksona, odnosno dendrita)3, osnovni nivo Hormona Ljubavi se postepeno povećava. Od kasne trudnoće, međutim, njegovi talasi javljaju se sve češće, sve do otpočinjanja porođaja gde Hormon Ljubavi ima vodeću ulogu.

To znači da pod uticajem Hormona Ljubavi materica trudnice, iz stanja „odmora“, kada se mogu javljati pojedinačne nesinhronizovane kontrakcije, u vreme kada je plod „sazreo“, kreće sa kontrakcijama koje su koordinisane. To je takođe vreme kada estrogen stvoren u posteljici počinje da, nezavisno od hipotalamusa, lokalno sintetiše Hormon Ljubavi, pod čijim uticajem grlić materice počinje da sazreva i da se izravnava.4

Tokom samog odvijanja porođaja, zatim, porodilja sve češće iznedrava talase Hormona Ljubavi. Ali, ne samo signalima iz svog centralnog nervnog sistema. Jer, kako porođaj odmiče, pojavu ovih talasa stimulišu i pritisci ploda na grlić materice i na vaginalne zidove, i to preko serije sledstvenih neuroendokrinih odgovora, u vidu takozvanog Fergusonovog refleksa.5 Karakteristično je da je u tom periodu porodilja „gladna“ dodira što je i usklađeno sa celom porođajnom pričom budući da i uzgredan nežan dodir, stimulisanjem lučenja Hormona Ljubavi, povisuje prag za osećaj bola, snižava nivo stresogenih hormona, kao i povišeni krvni pritisak, obezbeđujući tako i bolje porođajne ishode…6 A kada pritisak ploda na predeo grlića dostigne vrhunac, a to znači tokom ekspulzije ploda, odnosno neposredno po rođenju bebe, koncentracija Hormona Ljubavi je, u odnosu na koncentraciju s početka porođaja, veća 3 do 4 puta.7

Izbacivanje posteljice i vraćanje materice na njene uobičajene mere takođe je uslovljeno delovanjem Hormona Ljubavi. Otuda se njegova visoka koncentracija može izmeriti i posle porođaja. A do nje dolazi usled toga što se aktivira hipotalamus, dodirom majke i novorođenčeta i stimulisanjem majčinih bradavica već putem prvog podoja.8

Pri tom, vezano za materinstvo, uz presudno delovanje tokom porođaja Hormon Ljubavi ima još dve zvezdane uloge. Prva je u vezi sa dojenjem. Naime, sisanjem, a isto tako i dodirivanjem majčinih grudi, novorođenče dovodi do oslobađanja Hormona Ljubavi iz hipotalamusa a on onda, sa jedne strane, stimuliše stvaranje prolaktina (hormona koji povećava proizvodnju mleka), dok sa druge strane utiče na refleks izbacivanja mleka koji sledi oko petnaestak sekundi po početku nadražaja bradavica.9

Druga zvezdana uloga Hormona ljubavi, pak, u vezi je sa razvojem međusobne povezanosti majke i novorođenčeta. Ova se povezanost razvija u dva stadijuma. Prvi je međusobno iskonsko prepoznavanje majke i novorođenčeta do koga dolazi neposredno po rođenju. A drugi je uspostavljanje njihove trajne privlačnosti i duboke privrženosti.10

Važno je naglasiti, pri tom, da je ova privrženost matrica iz koje se razvijaju sve druge vrste ljubavi koje ljudsko biće može da doživi, a i da prepozna tokom života.11

No, ma koliko Hormon Ljubavi bio neraskidivo povezan sa rađanjem, dojenjem i materinskim ponašanjem… A i ma koliko sa njime bile udružene osobine koje se prevashodno smatraju ženskim, kao što su – nega i nežnost, prihvatanje i bliskost, otvorenost za odnos i prijateljstvo… Činjenica je da Hormon Ljubavi proizvode i – muškarci…12

Šta više, Hormon Ljubavi je od ključne važnosti za oba pola: i kada se radi o ljudima, i kada se radi o ostalim sisarima. S tim što treba naglasiti jednu bitnu razliku. Ta razlika je u tome što je ženski hormon, estrogen, taj koji posebno aktivira takozvani oksitocinski sistem, a i povećava njegovu proizvodnju. A to znači da su, kod žena, efekti Hormona Ljubavi više izraženi… A i duže traju…13

Inače, osnovna dobrobit koju i ženi i muškarcu obezbeđuje i održava Hormon Ljubavi jeste podsticanje psiholoških i emocionalnih procesa koji im pomažu da se bolje povežu sa samim sobom. A ovo povezivanje sa samim sobom vodi najpre osećaju unutrašnje ravnoteže i stanju smirenosti, a onda i otvorenosti za međusobnu povezanost.14

Kombinovano sa drugim potencijalima tu se pridružuju:

  • manja plašljivost i sledstveno otpuštanje mehanizma odbrane
  • veće poverenje, kao i radoznalost,
  • veća otvorenost, ali i veća osetljivost,
  • veća zainteresovanost za drugog i druge, uz njihovo sagledavanje u pozitivnom svetlu…15

Hormon Ljubavi je takođe povezan i sa osećajem sigurnosti koji podrazumeva emotivnu i fizičku podršku.16 A podržava i seksualno ponašanje kao i stvaranje jačih i trajnijih emocionalnih veza, kao i međuljudskih veza uopšte, stimulisanjem osećaja odanosti, bliskosti i privrženosti.17

Hormon Ljubavi dalje, odgovarajući na stres, omogućava povratak na homeostazu.18 To, pak, postiže tako što menja dinamiku autonomnog nervnog sistema. Naime, Hormon Ljubavi dominaciju simpatičkog nervnog sistema koja je tipična za stres (a koja se manifestuje stanjem manje ili veće napetosti i uznemirenosti!) menja u dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema kome je svojstveno stanje smirenosti. A to, u akcionom smislu, znači da se iz stanja „bori se ili beži“ („fight or flight“ odgovor) prelazi u stanje u okviru koga se posebno „pazi“ na one slabije bližnje dok se u isto vreme traga za socijalnom podrškom („tend and befriend“, odnosno „neguj i sprijatelji se“ odgovor).19

Sve to združeno, vodi pro-socijalnom ponašanju koje se može ispoljavati kao altruizam,20 kao nesebičnost,21 kao empatija,22 kao socijalna podrška…23

A konačan rezultat što se tiče pojedinca jeste da osobe sa izraženim pro-socijalnim ponašanjem, podržanim Hormonom Ljubavi, uspešnije odolevaju stresovima što vodi njihovom specifičnom osećaju blagostanja, dobrom zdravlju i dužem životu…24

Dakako, zbog svog karakterističnog stimulisanja pro-socijalnog ponašanja i specifičnog osećaja blagostanja pojedinca Hormon Ljubavi ima važnu ulogu i u međusobnom opsežnijem povezivanju kao i u stvaranju osećaja pripadnosti nekoj široj zajednici.

Paradigmatičan primer ovog povezivanja i osećaja pripadnosti, uključujući tu i niz sledstvenih dobrobiti, predstavljala je varošica Rozeto u Pensilvaniji.

Naime, ranih pedesetih godina prošlog veka smatralo se da je infarkt, zbog prethodnih učestalih stresogenih stanja, tipična menadžerska bolest. Da bi se ta predpostavka ispitala istraživači su se usredsredili na dve mirne varošice u Pensilvaniji, Bangor i Rozeto, daleko od vreve megalopolisa na istočnoj obali SAD. Istraživanje je trajalo šest godina, od 1955. do 1961. godine, a došlo se do (u prvi mah) zbunjujućih rezultata. Najpre, u Bangoru je incidenca infarkta bila slična onoj u Njujorku. U Rozetu, međutim, među muškarcima od 54 do 64 godina starosti (što je inače grupa pod visokim rizikom!) infarkta praktično nije bilo, dok je posle 64 godine učestalost infarkta bila dva puta manja od proseka za SAD. U prvo vreme istraživači su predpostavili da je glavni razlog ovako niske učestalosti infarkta neka specifična ishrana. Kasnije su, međutim, ustanovili da se u slučaju Rozeta radi o varošici koju su uglavnom nastanjivali Italoamerikanci, i to oni koji su većinom došli iz gradića sličnog imena (Roseto Val Fortore) iz provincije Fođe (Foggia), jugoistočno od Rima i koji su, u Novi Svet, preneli vrednosti i moralne kriterijume, pa tako i značenja, ponašanje i navike iz Starog Kraja. Te prenete vrednosti i moralni kriterijumi, odnosno značenja, ponašanje i navike podrazumevali su, a istovremeno i stimulisali tri ključne kulturalne osobenosti:

  • osnovna jedinica zajednice Rozeta bila je porodica, a ne pojedinac,
  • dominantan je bio veoma visok stepen međuljudske povezanosti.
  • vladala je generalna atmosfera kojoj je bilo svojstveno ne samo odsustvo raznih vidova socijalnog nadmetanja već, naprotiv, spremnost da se podrži, a i proslavi, i najmanji uspeh sugrađana…

Karakteristični su bili još i:

  • izrazito poštovanje žena,
  • uključenost starih u život zajednice,
  • zanemarljiv broj zahteva za socijalnu pomoć,
  • praktično potpuno odsustvo kriminala…25

Moglo bi se reći da primer varošice Rozeto pokazuje kako je, na nivou cele jedne naseobine, Hormon Ljubavi kroz svoja različita višestruka dejstva, podržan kulturalnim nasleđem, doveo do socijalne kohezije čiji su rezultat bili ne samo međusobno poštovanje, međusobno poverenje i međusobna podrška, nego i više nego zadovoljavajuće zdravstveno stanje građana.

I to ne samo što se tiče fizičkog zdravlja, nego i u smislu psihičkog i socijalnog blagostanja.

Prema poznatoj i opšte prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije.

Ako bismo se zapitali na koji način bismo mogli da, makar u nekom svom ličnom okruženju, napravimo mali Rozeto moglo bi da se kaže da naš Hormon Ljubavi na to jedva čeka.

Praktično, dovoljno bi bilo da učinimo tek jedan korak u tom pravcu pa da nas on preplavi.

Uslov za taj prvi korak, pak, bilo bi neko naše samooslobađanje, najčešće u vezi otvorenosti za bliskost. Ali kad se jednom na to odlučimo sam život daje nam bezbroj prilika da se pokrenemo.

Jedna od prilika, na primer, može da bude ljubavni,26 ali i roditeljski i prijateljski zagrljaj…27

To može da bude i bavljenje jogom,28 a takođe i slušanje muzike ili pevanje, odnosno sviranje, pogotovo zajedničko…29

Prilika za prvi korak moglo bi da bude i davanje ili primanje masaže koja ne mora da bude profesionalna,30 ali i susret, pa i pomisao na neku dragu osobu…31

Hormon Ljubavi moglo bi, zatim, da pokrene i iskreno iskazivanje osećanja pogotovo ukoliko je obostrano s tim što ono ne mora da bude vezano za romantične partnere, ili članove porodice, već bi moglo da se odvija i u vidu intelektualne intimnosti…32

A moglo bi da ga pokrene i provođenje vremena sa prijateljima,33 ali isto tako i meditacija…34

Prvi korak bi, dalje, mogao da bude i slušanje sa punom pažnjom bliskog sagovornika ili sagovornice koji žele da nam povere nešto važno,35 a takođe i pripremanje hrane i zajednički obrok…36

A mogla bi, isto tako, da bude i briga o kućnom ljubimcu,37 ili da, jednostavno, za nekoga (poznatog ili nepozatog) učinimo nešto lepo…38

Sam Hormon Ljubavi, posle bilo kog od ovih koraka, podsticao bi nas da idemo dalje.

U istom smislu…

Ka nekom našem sopstvenom Rozetu…

THE LOVE HORMONE

Summary of work:

The Love Hormone is primarily important for childbirth, breastfeeding and the development of attachment between mother and newborn.

With its other effects, the Love Hormone affects both women and men, with the fact that in women, due to its specific connection with estrogen, its effects are more pronounced and last longer.

The Love Hormone stimulates the development of various qualities of human interconnectedness, leads the dynamics of the autonomic nervous system to a state of calmness, and stimulates various types of pro-social behavior.

Thanks to this, the Love Hormone stimulates the development of not only good physical health, but also psychological and social well-being, as shown by research conducted in the town of Roseto in the USA.

Therefore, the fact that, based on a series of researches, it has been determined that a person, most often through openness to various modalities of closeness, can initiate the beneficial effect of the Love Hormone , which is of crucial importance.

Rad je objavljen i publikovan u Zborniku radova: 1 MEĐUNARODNI KONGRES LJUBAVI, Novi Sad, Republika Srbija, 26-27.oktobar, 2024, Ministarstvo Ljubavi, 2024 (Novi Sad:Feljton), ISBN 978-86-906632-0-0, 15-22.

1 Uz oksitocin, tu su: estrogen, progesteron, prostaglanidini, kortikotropin, relaksin, urokortin… Vannuccini S., Bocchi C., Severi F.M., Challis J.R., Petraglia F., Endocrinology of Human Parturition, Annals of Endocrinology (Paris), Vol. 77. No. 2., str. 105-113.
2 Pedersen C.A., Unleashing the „love“ hormone, Nature medicine, February 2004, Volume 10., str. 122.
3 Quintana D.S., Guastella A.J., An Allostatic Theory of Oxytocin, Trends in Cognitive Sciences, April 2020, Volume 24. Issue 7., str. 515-528.
4 Blanks A.M., Thornton S., The role of oxytocin in parturition, British Journal of Obstetrics & Gynaecology, December 2003. Volume 110. Issue 20., str. 46-51.
5 Ferguson J.K.W., A study of motility of the intact uterus at term. Surgery Gynecology and Obstetrics, 1941, vol. 73., str. 359-366.
6 Klaus i Kenel su ustanovili da je kod žena koje su tokom porođaja imale fizičku i mentalnu podršku dula potreba za ublažavanjem bola bila znatno smanjena te da su, šest nedelja po porođaju, te žene imale bolji odnos i sa bebom i sa partnerom u poređenju sa ženama iz kontrolne grupe, kao i da su ređe bile depresivne. Prema: Kennel J.H. and Klaus M.H., Bonding: recent observations that alter perinatal care, Pediatrics in Review, 1998, 19, 4-12.
7 Fuchs A.R., Romero R., Keefe D., Parra M., Oyarzun E., Behnke E., Oxytocin secretion and human parturition: Pulse frequency and duration increase during spontaneous labor in women, American Journal of Obstetrics and Gynecology, November 1991, Vol 165, No. 5., str. 1515-1523.
8 Matthiesen A.S., Ransjö-Arvidson A.B., Nissen E., Uvnӓs-Moberg K., Postpartum maternal oxytocin release by newborns: effects of infant hand massage and sucking, Birth, March 2001. Vol. 28. No. 1., str. 13-19.
9 Uvnas Moberg K., Ekstrom-Bergstrom A., Bucklez S., Massarotti C., Pajalic Z., Luegmair K., Kotlowska A., Lengler L., Olza I., Grylka-Baeschlin S., Leahy-Warren P., Hadjigeorgiu E., Villarmea S. and Dencker A., Maternal plasma levels of oxytocin during breastfeeding – a systematic review, PLoS One, August 2020, 15 (8): e0235806.
10 Klaus M.H., Jerauld R., Kreger N.C., McAlpine W., Stefa M. and Kennel J.H., Maternal attachment – importance of the first post-partum days, The New England Journal of Medicine, March 1972, Vol. 286. No. 9., str. 460-463.
Nissen E., Lilja G., Widstrom A.M., Uvnas-Moberg K., Elevation of oxytocin levels early post partem in women, Acta Obstetrica Gynecologica Scandinavica, 1995; 74 (7): 530-533.
11 Odent M., The Scientification of Love, Free Association Books, London, New York, 2001.
12 Neumann I.D., Brain Oxytocin: a Key Regulator of Emotional and Social Behaviours in Both Females and Males, Journal of Endocrinology, July 2008, Volume 20, Issue 6, p. 858-865.
13 Petersson M., Hulting A.L. and Uvnӓs-Moberg K., Short-term increase and long-term decrease of blood pressure in response to oxytocin – potentiating effect of female steroid hormones, Journal of Cardiovascular Pharmacology, January 1999, Vol. 33, No. 1., str. 102-108.
14 Aron A., Melinat E., Aron E., Vallone R.D., Bator R.J., The experimental generation of interpersonal closeness: A procedure and some preliminary findings, SAGE Social Science Colections, str. 363-377.; Guarneri M., The Heart Speaks: A Cardiologist Reveals the Secret Language of Healing, Vision Paperbacks & Fusion Press, London, 2006.
15 Richard P., Moos F. and Freund-Mercier M.J., Central effects of oxytocin. Physiological Reviews, April 1991. Vol. 71. No. 2., str. 331-370.
16 Singer B., Friedman E., Seeman T., Fava G.A., Ryff C.D., Protective environments and health status: cross-talk between human and animal studies, Neurobiology of Aging, 2005, 26 (Suppl. 1): 113-118.
17 Shimon-Raz O., Salomon R., Bloch M., Aisenberg Romano G., Yeshurun Y., UlmerYaniv A., Zagoori Sharon O., Feldman R., Mother brain is wired for social moments, eLife Journal, March 2021, 25:10.
18 Jurek B., Meyer M., Anxyolytic and Anxyogenic? How the Transcription Factor MEF 2 might Explain the Manifold Behavioral Efects of Oxytocin, Frontiers in Endocrinology (Lausanne), 2020 April 8:11:186.
19 Walter M.H., Abele H. and Plappert C.F., The role of oxytocin and the efect of stress during childbirth: neurobiological basics and implications for mother and child, Frontiers in Endocrinology, October 2021, Vol 27. No. 12.
20 Trivers R.L., The Evolution of Reciprocal Atruism, The Quaterly Review of Bilogy, March 1971. Vol. 46. No. 1., str. 35-57.
21 Sober E., Wilson D.S., Unto others: The evolution and psychology of Unselfish Behavior, Harvard University Press, Cambridge, 1999.
22 Preston S.D., de Waal F.B.M., Empathy: Its ultimate and proximate bases, Behavioral Brain Science Journal, February 2002, Vol. 25. No, 1., str 1-20.
23 Heinrichs M., Baumgartner T., Kirschbaum C., Ehlert U., Social support and oxytocin interact to suppress cortisol and subjective responses to psychosocial stress, Biological Psychiatry, December 2003, Vol 54. No. 12., str. 1389-1398.
24 Poulin M.J., Holman E.A., Helping hands, healthy body? Oxytocin receptor gene and prosocial behavior interact to buffer the association between stress and physical health, Hormones and Behavior, March 2013, Volume 63. Issue 3., str. 510-517. Horn A.J., Carter C.S., Love and longevity: a social dependency hypothesis, Comprehensive Psychoneuroendocrynology Journal, November 2021, Volume 8: article 100088.
25 Bruhn J.G., Chandler B., Miller M.C., Wolf S. & Lynn T.N., Social aspects of coronary heart disease in two adjacent ethnically different communities, American Journal of Public Health, 1966, Volume. 56, pp. 1493-1506.
26 Caramichael M.S., Humbert R., Dixen J., Palmisano G., Greenleaf W., Davidson J.M., Plasma Oxytocin Increases in the Human Sexual Response, The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, January 1987, Volume 64, Issue 1, pp. 27-31.
27 Hood L., Four Health Benefits of hugs – and why they feel so good, The Conversation, May 17, 2021.
28 Jayaram N., Varambally S., Behere R.V., Venkatasubramanian G., Arasappa R., Christopher R. and Gangadhar B.N., Effects of Yoga therapy on plasma oxytocin and facial emotion recognition deficits in patients of schizophrenia, Indian Journal of Psychiatry, Jul 2013, 55 (Suppl. 3) pp. 409-413.
29 Grape C., Sandgren M., Hansson L-O., Ericson M., Theorell T., Does singing promote well-being?: An empirical study of professional and amateur singers during a singing lesson, Integrative Psychological and Behavioural Science, Jan-March 2003, Vol. 438, Issue 1, pp. 65-74.
30 Uvnās-Moberg K., Massage, relaxation and well-being: a possible role of oxytocin as an integrative principle?, in Touch and Massage in Early Child Development, Field T. (edt.), Johnson & Johnson Pediatric Instutute, Calverton, NY.
31 Carter C.S. and Keverne E.B., „The neurobiology of social affiliation and pair bonding“ in Pfaff D. (edt.) Hormones, Brain and Behaviuor, Academic Press, San Diego CA, 2002, 299-337.
32 Hurlemann R. and Scheele D., Dissecting the Role of Oxytocin in the Formation and Loss of Social Relationships, Biological Psychiatry, February 2016, 79: 185-193.
33 Ainsworth M.S., Attachments beyond infancy, American Psychologist, 1989, Vol. 44, Issue 4, pp 709-716.
34 Ito E., Shima R., Yoshioka T., A novel role of oxytocin: Oxytocin-induced well-being in humans, Biophysics and Physicobiology, August 2019, Vol. 16. pp. 132-139.
35 Jones S.M., Bodie G.D. and Hughes S.D., The Impact of Mindfulness on Empathy, Active Listening and Percieved Provisions of Emotional Support, Communication Research, 2019, Vol. 46, Issue 6, pp. 838-865.
36 Wittig R.M., Crockford C., Deschner T., Langergraber K.E., Ziegler T.E. and Zuberbühler K., Food sharing is linked to urinary oxytocin levels and bonding in related and unrelated wild chimpanzees, Proceeings of Royal Society B: Bilogical Sciences, 2014, 281: 20133096
37 Odendaal J.S. and Meintjes R.A., Neurophysiological correlates of affiliative behaviour between humans and dogs, The Veterinary Journal, May 2003, Vol. 165, Issue 3, pp. 296-301.