Скочи на садржај

Da legenda bude sadašnjost

Legende ne postoje. Znam da je to bila tadašnja stvarnost. To nije bila nečija želja, to nije bio nečiji san. To je bila zbilja, koju su naši preci prenosili sa kolena na koleno. Kasnije se podosta toga pronašlo u davno zapisanim spisima.

U današnje vreme mnogi pomisle, da legenda jeste, da su pre oko pola veka, na prostoru našeg življenja svi lako dolazili do željenog posla, da se svake godine išlo na letovanje, da su sindikati nabavljali zimnice, organizovali igranke, da se išlo na radne akcije, da su deca u školama nosila prigodne školske uniforme, da se igralo žmurke, vije, indijanaca i kauboja, da su se pravili šatori od konoplje, da su bile pesme koje su svi voleli i pevali, da su vozovi vozili od Vardara pa do Triglava, da su svi bili dostojanstveni, pravedni, da su se pomagali, cenili, poštovali, smejali, verovali, voleli…

Priča se, da su, ne tako davno, zemljom hodali uspravni ljudi. Priča se da su imali obraz i čast. Da im je data reč bila svetinja. Ako je daju nikada ne dozvole da je ne ispoštuju. Da su se ponosili svojim delima i poštenjem sticali svoje imetke. Da su se stideli samog sebe ako nisu znali da im je komšija gladan. Da sramota nije bilo nemati, već ne pomoći. Da su bili nesebični u davanju i iskreni u govoru.

Priča se da su se radovali punog srca tuđem uspehu. Da nisu očekivali samo korist već običnu toplu ljudsku reč. Da diploma nije bila merilo vrednosti, već vlastiti postupci. Ako su grešili, znali su za izvini i tražiti pokajanje. Dokazivali su se delima, a ne praznim rečima. Pričaju da nisu imali puno, al duša im puna bila. Tada su ljudi bili bića dobrote i „Bića ljubavi“.

Neki kažu da je to legenda. Neki kažu da su to samo priče… Ne, to nije legenda. Ne, to nisu samo priče. To je ISTINA, jer i ja sam svedok vremena toga.

Sve može biti drugačije. Sve zavisi od nas samih, samo od nas, od svakoga od nas. Mi stvaramo sistem vrednosti i naš sistem ustrojstva je proizvod nas samih.

Budimo bolji no što jesmo, bez obzira koliko dobri jesmo. Dovoljno je samo da „BUDIMO LJUDI“. Budimo samo onakvi kakvi treba da budemo po našoj osmišljenosti. Osmišljeni smo i stvoreni iz ljubavi, radi ljubavi. Živimo život ispunjen ljubavlju prema sebi i svemu što postoji, i živećemo u zdravlju, sreći i sveopštem blagostanju.

MINISTARSTVO LJUBAVI je upalilo svetlo. Budi i ti deo toga svetla, da legenda postane sadašnjost.

Grli i voli,

Olivera Nenadić

oljavujasin91@gmail.com